This is not the document you are looking for? Use the search form below to find more!

Report home > Others

Albert Kami Stranac

0.00 (0 votes)
Document Description
Knjiga
File Details
  • Added: September, 30th 2011
  • Reads: 3458
  • Downloads: 128
  • File size: 334.24kb
  • Pages: 75
  • Tags: asdf, ddsed, gfgdfs
  • content preview
Submitter
Embed Code:

Add New Comment




Related Documents

Flavio Cattaneo: Energia e sviluppo al centro di un convegno alla Bocconi, per il progetto Kami di Terna

by: phinet, 2 pages

Best practice di partnership strategiche e innovative in campo energetico è il progetto di elettrificazione di Terna a Kami, un distretto minerario boliviano posto a 4.000 metri di altitudine, ...

Flavio Cattaneo, Terna al Festival dell' Energia, l'esperienza Kami

by: phinet, 3 pages

Un dibattito fondamentale al Festival per parlare di energy divide e di esperienze concrete, che mettono insieme competenze tecniche e competenze di cooperazione internazionale, per rendere ...

Albert Park

by: Max Power, 4 pages

Albert Park Review

Flavio Cattaneo (Terna): Inaugurazione mostra “Kami, la missione dell’energia”

by: phinet, 2 pages

24 scatti del giovane fotografo emergente Daniele Tamagni che ci avvicinano a Kami, in Bolivia. È proprio lì che COOPI ha realizzato insieme a Terna, società guidata da Flavio ...

Flavio Cattaneo (Terna): Inaugurazione mostra fotografica “Kami, la missione dell’energia”

by: phinet, 2 pages

Milano, Spazio PWC Experience, Via Monte Rosa 91 COOPI, in collaborazione con PWC, Terna, AD Flavio Cattaneo, e il Festival dell’Energia, il 28 novembre 2011 inaugura, presso lo Spazio PWC ...

Kami, la missione dell'energia il Video su COOPIchannel

by: phinet, 2 pages

Giampiero Fantini – Responsabile GOL Novara : “Devo ringraziare Terna, per l’appoggio incondizionato che ha dato ” Kami Bolivia una mail scritta in rosso . Atto Primo ...

Albert Einstein's Secret Concentration Technique

by: thesmartdose, 10 pages

Learn the Secret Focus and Concentration Technique Albert Einstein took to his grave.

Relativity: The Special and General Theory Albert Einstein

by: jonny, 115 pages

The present book is intended, as far as possible, to give an exact insight into the theory of Relativity to those readers who, from a general scientific and philosophical point of view, are ...

A TIMELINE OF ALBERT EINSTEIN'S LIFE

by: rika, 4 pages

1879 Albert Einstein is born in Ulm, Germany. 1880 Einstein family moves to Munich. 1881 Albert’s sister Maja is born. 1884 Young Albert sees a compass for the first time, ...

Albert Einstein

by: rika, 9 pages

Albert Einstein was a world-famous physicist. Einstein was born in Ulm, Germany in 1879, but grew up in Munich. As a young boy, he did not do well in school. He liked to study math, ...

Content Preview
ALBERT KAMI - STRANAC


PRVI DEO

I

Majka mi je danas umrla. A moda i jue, ne znam. Primio sam telegram iz
doma staraca: Majka umrla. Sahrana sutra. S osobitim potovanjem.
Menutim, to nita ne znai. Moda je to bilo i jue.
Dom staraca nalazi se u Marengu, osamdeset kilometara od Alira. Poi u
autobusom u dva sata i stii u toku popodneva. Tako u moi da uvam
pokojnicu, a vratiu se sutradan uvee. Zamolio sam gazdu da mi da dva dana
odsustva, to mi u ovakvom sluaju nije mogao odbiti. Pa ipak, on nije bio
zadovoljan, iako sam mu rekao: Nije moja krivica. Nita mi nije odgovorio.
Pomislih da nije trebalo da mu to kaem. Uostalom, nisam imao zata da mu se
izvinjavam. U stvari, trebalo je da mi izrazi sauee. Verovatno e to uiniti
prekosutra kad budem u alosti. Za sada mi se ini kao da mi majka nije umrla.
Posle sahrane, naprotiv, bie to gotova stvar i sve e dobiti zvaniniji izgled.
Poao sam autobusom u dva sata. Bilo je vrlo toplo. Ruao sam, po obiaju, u
restoranu kod Selesta. Svi su me mnogo alili, a Selest mi ree: Majka je
jedna. Kad ponoh, ispratie me do vrata. Bio sam malo zbunjen, jer je trebalo
da odem do Emanuela i od njega uzajmim crnu kravatu i traku za rukav. Njemu
je pre nekoliko meseci umro ujak.
Trao sam da na vreme stignem na autobus. Od te urbe i tranja, kao i od
truckanja u kolima, mirisa benzina i bletavog treperenja puta i neba, od svega
toga sam zadremao. Prospavao sam skoro itavu vonju. Kad sam se probudio,

bio sam naslonjen uz nekog vojnika koji mi se smekao i koji me upita dolazim
li izdaleka. Rekoh da, da ne bih vie razgovarao.
Dom staraca nalazi se dva kilometra od sela. Taj put preao sam peice. Hteo
sam odmah da vidim majku. Ali vratar mi ree da treba da se vidim s
upravnikom. Poto je bio zauzet, malo sam priekao. Za sve to vreme vratar je
govorio, a potom sam video upravnika: primio me je u svojoj kancelariji. Bio je
to stari s Legijom asti. Pogleda me svojim svetlim oima. Potom mi stee
ruku i zadra je tako dugo da upravo nisam znao kako da je povuem. Pogleda u
dosije i ree: Gospona Merso dola je ovamo pre tri godine. Bili ste joj jedini
oslonac. Pomislih da mi neto prebacuje i poeh da mu objanjavam. On me
prekide: Ne treba, drago dete, da se pravdate. Proitao sam dosije vae majke.
Vi niste mogli da podmirite sve njene potrebe. Bila joj je potrebna negovateljica.
Vaa zarada je mala. I sve u svemu, ovde je bila srenija. Rekoh: Tako je,
gospodine upravnie. On dodade: Znate, ovde je imala prijatelje, svoje
vrnjake. Njih je, kao i nju, interesovala samo prolost. Vi ste mladi i mora da
joj je s vama bilo dosadno.
To je bila istina. Kad je bila kod kue, majci je vreme prolazilo u tom da me
utke prati oima. Prvih dana svog boravka u domu esto je plakala. To je bilo
iz navike. Nekoliko meseci kasnije, ona bi plakala da su je odveli iz doma. I to
opet po navici. To je bio, pored ostalog, jedan od razloga to poslednje godine
nisam tamo skoro ni odlazio. Sem toga, izgubio bih nedelju, ne raunajui napor
da idem na autobus, kupujem karte i putujem dva sata.
Upravnik je i dalje govorio. Ali ja ga skoro nisam sluao. Zatim mi ree:
Pretpostavljam da elite da vidite majku. Ustadoh bez rei. On pone ispred
mene ka vratima. Na stepenicama mi objasni: Preneli smo je u nau malu
mrtvanicu. Da se ostali ne uzbunuju. Uvek kad neki pansioner umre, ostali su
dva do tri dana uznemireni. To oteava slubu. Proli smo kroz dvorite u
kome je bilo mnogo staraca koji su eretali. Dok smo prolazili, oni su uutali.

Iza naih lena, razgovori su ponovo oiveli. ovek bi pomislio da to mali
papagaji torou. Na vratima jedne omalene zgrade upravnik me ostavi.
Naputam vas, gospodine Merso. Stojim vam na raspolaganju u svojoj
kancelariji. U naelu, sahrana je odrenena za deset sati. Mislili smo da ete na
taj nain moi da uvate pokojnicu. Jo neto: vaa majka, kanda je izraavala
elju svojim drugovima da bude sahranjena po verskom obredu. Preduzeo sam
sve to je potrebno. Zeleo sam samo da vas o tome obavestim. Zahvalih mu.
Mada nije bila bezbonica, nikada za ivota majka nije mislila na veru.
Unoh. Bila je to vrlo svetla, belo okreena dvorana, pokrivena arenim staklom.
U njoj je bilo stolica i nogara u obliku slova X. Na dvama u sredini nalazio se
poklopljen mrtvaki sanduk. Videli su se samo ovla utaknuti sjajni zavrtnji,
koji su se isticali na daskama premazanim mrkom bojom. Pored sanduka stajala
je bolniarka -- Arapkinja, u beloj odei sa svilenom maramom ivih boja na
glavi.
U tom trenutku pojavi mi se iza lena vratar. Mora da je trao. Malo je mucao:
Pokrili smo je, ali treba samo da odvrnem zavrtnje da biste je mogli videti.
Priblii se sanduku, ali ja ga zaustavih. Ree mi: Neete? -- Odgovorili:
Ne. -- On zastade, ja se zastideh, jer osetih da nije trebalo da mu to kaem.
Odmah zatim pogleda me i upita: Zato? -- ali ne prebacujui mi, ve kao da
se za neto raspituje. Odgovorih: Ne znam. Suui svoj beli brk, ree ne
pogledavi me: Razumem. Imao je svetloplave oi i malo crvenkastu boju
lica. Dade mi stolicu, a sam sede malo iza mene. Negovateljica ustade i uputi se
prema izlazu. U tom trenutku vratar mi ree Ona ima rak. Kako nisam
razumeo, pogledah bolniarku i primetih da ispod oiju ima zavoj koji joj je bio
obavijen oko glave. U visini nosa zavoj je bio plosnat. Na licu joj se video samo
beli zavoj.
Kad ona izane, vratar ree: Ostaviu vas sama. Ne znam kakav pokret uinih,
ali on osta stojei iza mene. Smetalo mi je ovo prisustvo iza lena. Prostorija je

bila puna blage svetlosti predveerja. Dva strljena zujala su oko arenih stakala.
Ne okreui se prema njemu, upitah vratara: Jeste li ve dugo ovde? Odmah
mi odgovori: Pet godina -- kao da je ve odavno oekivao ovo pitanje.
Zatim je mnogo askao. Vrlo bi se zaudio da mu je neko nekad rekao da e
zavriti kao vratar doma staraca u Marengu. Imao je ezdeset i etiri godine i bio
iz Pariza. Upadoh mu u re: Vi niste odavde? Tada se setih da mi je pre no to
me je odveo upravniku govorio o majci. Rekao mi je da bi je trebalo brzo
sahraniti, jer je u ravnici toplo, naroito u ovom kraju. I tada mi je kazao kako je
iveo u Parizu i kako mu je bilo teko da ga zaboravi. U Parizu ovek ostaje sa
pokojnikom tri, katkada i etiri dana. Ovde za to nema vremena, ovek se jo
nije ni snaao, a ve mora da juri za mrtvakim kolima. Na to mu je ena rekla:
uti, o tim stvarima ne treba da govori gospodinu. Starac je pocrveneo i
zamolio da mu oprostim. Umeao sam se i rekao: Ma ne, ma ne. Smatrao sam
da je to to je priao istinito i zanimljivo.
U maloj mrtvanici saznao sam da je u dom staraca doao kao puki siromah.
Poto se oseao zdrav, ponudio se za vratara. Rekoh mu da je on, u stvari, isto
to i ostali. Ree mi da nije. Bio sam ve ranije iznenanen kad je govorio oni,
ostali, rene starci, govorei o ostalima od kojih neki nisu bili stariji od
njega. Razume se, to nije bila ista stvar. On je bio vratar, i u izvesnoj meri imao
je neko preimustvo nad njima.
U tom trenutku une negovateljica. Odjednom se smrklo. No se vrlo brzo
zgusnula iznad arenog staklenog krova. Vratar okrenu prekida i iznenada me
zaslepi mlaz svetlost!. Pozva me u trpezariju na veeru. Nisam bio gladan.
Ponudi mi olju bele kafe. Kako mnogo volim belu kafu, prihvatih ponudu i on
se za trenutak vrati s posluavnikom. Popih je. Tada poeleh da puim. Bio sam
neodluan, jer nisam znao da li to mogu uiniti pred majkom. Razmislio sam, to
nije bilo vano. Ponudio sam vrataru cigaretu i zapalismo.

Odjednom mi ree: Znate, prijatelji vae gospone majke takone e doi da je
noas uvaju. Takav je obiaj. Treba da donesem stolice i crnu kafu. Upitah ga
da li se moe ugasiti jedna sijalica. Zamarao me je blesak svetlosti na belim
zidovima. Odgovori mi da ne moe. Instalacija je tako urenena: sve ili nijedna.
Nisam se vie osvrtao na njega. On izine, vrati se i rasporedi stolice. Na jednu,
oko ibrika s kafom, porenao je oljice. Zatim sede prema meni, s druge strane
majke. Okrenuta lenima, negovateljica je takone stajala udno prostorije. Nisam
video ta radi. Po pokretima ruku, mislio sam da plete. Bilo je tiho, kafa me je
zagrejala, a kroz otvorena vrata ulazio je miris noi i svea. Mislim da sam malo
zadremao.
Neko utanje me probudi. Kad otvorih oi, prostorija mi se uini jo bletavija
od beline. Preda mnom nije bilo ni senke, i svaka stvar, svaki ugao, sve krivine
ocrtavale su se s jasnoom koja mi je bola oi. Tog trenutka unoe majini
prijatelji. Bilo ih je u svemu desetak; neujno su ulazili u ovu zaslepljujuu
svetlost. Seli su a da ni jedna stolica nije zakripala. Video sam ih tako jasno kao
to nikada nikoga nisam video i nijedna pojedinost na njihovim licima ili na
njihovoj odei nije izbegla mome oku. Menutim, nisam ih uo, i jedva sam
poverovao u njihovo postojanje. Skoro sve ene nosile su pregae, a traka koja
im je stezala struk isticala je jo vie njihov ispupeni trbuh. Nikada jo nisam
zapazio koliki trbuh mogu imati stare ene. Skoro svi mukarci bili su vrlo
mravi i nosili su tapove. Zaprepastih se to im na licima ne videh oi, ve
sarno neko mutno svetlucanje u spletu bora. Kad su seli, veina me je
posmatrala i snebivajui se klimala glavom, usne su im bile uvuene u bezuba
usta, tako da nisam znao da li me pozdravljaju ili je to rnava navika. Ipak mislim
da su me pozdravljali. Tada primetih da su svi seli prema meni oko vratara i
tresli glavama. Za asak sam imao udno oseanje kao da su ovde zato da mi
sude.

Malo potom jedna ena zaplaka. Nalazila se u drugom redu, zaklonjena jednom
od svojih drugarica, pa sam je slabo video. Plakala je jecajui neprestano: inilo
mi se kao da nikad nee prestati. Ostali, kao da je nisu uli. Bili su zgureni, setni
i tihi. Gledali su u sanduk, ili u svoj tap, ili bilo u ta, ali gledali su samo u to.
Zena je stalno plakala. Bio sam vrlo iznenanen, jer je nisam poznavao. Poeleo
sam da je vie ne ujem. Pa ipak, nisam imao smelosti da joj to kaem. Vratar se
nagnu prema njoj i neto joj ree, ali ona odmahnu glavom mrmljajui i produi
da plae. Vratar prene tada na moju stranu. Sede pored mene. Ne gledajui me,
posle dueg vremena saopti mi: Bila je vrlo odana vaoj gosponi majci. Kae
da joj je ona bila jedina prijateljica i da sada nema nikoga.
Ostali smo tako dosta dugo. Uzdasi i jecaji one ene postajali su sve reni.
Mnogo je mrkala. Najzad uuta. Nije mi se vie spavalo, ali sam bio umoran i
bolelo me u krstima. utanje svih ovih ljudi sad mi je teko padalo. S vremena
na vreme uo sam neki neobian um i nisam mogao da shvatim ta bi to moglo
biti. Posle dueg vremena otkrio sam da neki od staraca siu obraze iznutra i
otuda ovo udno mljackanje. Oni to nisu primeivali, toliko su bili obuzeti
svojim mislima. Imao sam utisak da ova pokojnica koja je leala izmenu njih ne
znai nita u njihovim oima. Menutim, sada verujem da je to bio pogrean
utisak.
Svi smo popili kafu kojom nas je posluio vratar. Zatim se vie niega ne seam.
No je prola. Seam se da sam za trenutak otvorio oi i spazio da su starci
spavali zbijeni jedan uz drugog, izuzev jednog koji me je, naslonivi bradu na
nadlanice ruku kojima je vrsto drao tap, uporno posmatrao kao da je ekao da
se probudim. Zatim sam ponovo zaspao. Probudio sam se jer me je sve vie
bolelo u krstima. Kroz areni stakleni krov dan je poeo da prodire. Malo
kasnije jedan starac se probudio i mnogo je kaljao. Pljuvao je u veliku kockastu
maramicu i kao da se sa svakim ispljuvkom neto u njemu otkidalo. Probudio je
i ostale, a vratar im ree da moraju da odu. Ustadoe. Od probdevene noi lica

su im bila siva. Izlazei, na moje veliko zaprepaenje, svi se sa mnom
rukovae, kao da nas je ova no u kojoj nismo progovorili ni rei jo vie
zbliila.
Bio sam umoran. Vratar me odvede u svoj stan i tamo se malo doterah. Ponovo
popih belu kafu koja je bila vrlo dobra. Kad sam iziao, bilo je ve svanulo.
Iznad breuljaka koji dele Marengo od mora nebo se ve rumenelo. Sa vetrom
koji je duvao iznad njih dopirao je miris soli. Bie lep dan. Odavno ve nisam
bio u prirodi i oseao sam kako bih, da nije bilo majke, uivao u etnji.
ekao sam u dvoritu pod platnom. Udisao sam miris svee zemlje i nije mi se
vie spavalo. Mislio sam na kolege iz kancelarije. U to vreme oni se spremaju na
posao: za mene je to uvek bio najtei as. Razmiljao sam malo o tim stvarima,
ali me u mislima omete zvono koje je zazvonilo u samoj zgradi. Iznutra se kroz
prozore ulo neko komeanje, zatim se sve stialo. Na nebeskom svodu sunce je
malo vie odskoilo: poelo je da mi greje noge. Vratar prone kroz dvorite i
ree mi da me trai upravnik. Otiao sam u njegovu kancelariju. Dade mi da
potpiem nekoliko akata. Primetih da je obukao crni kaput i prugaste pantalone.
Uze telefonsku slualicu u ruku i upita me: Nametenici pogrebnog zavoda su
ve neko vreme ovde. Zamoliu ih da donu i zatvore sanduk. Zelite li pre toga
da poslednji put vidite majku? Rekoh ne. Spustivi glas, upravnik preko
telefona naredi: Fiak, recite ljudima da mogu ii.
Zatim dodade da e prisustvovati pogrebu, i ja mu zahvalih. Sede za svoj pisai
sto i prekrsti svoje kratke noge. Napomenu da emo ja i on biti sami sa
deurnom bolniarkom. U naelu, ostali ne prisustvuju sahranama. Doputao im
je samo da uvaju mrtve: Iz ovenosti -- primeti. Ali, u ovom sluaju,
izuzetno je odobrio jednom starom maminom prijatelju da uestvuje u pratnji:
Tomi Perezu. Upravnik se pri tom nasmei. Ree mi: Razume se, to oseanje je
malo detinjasto. Ali on i vaa majka nisu se razdvajali. U domu su se s njima
alili i govorili su Perezu: To je vaa verenica. Smejao se. To ih je

uveseljavalo. Smrt gospone Merso zaista ga je duboko potresla. Smatrao sam da
ne treba da mu uskratim dozvolu. Ali, po savetu lekara koji ih obilazi, zabranio
sam mu da je jue uva.
Prilino dugo smo utali. Upravnik ustade i pogleda kroz prozor svoje
kancelarije, a onda primeti: Evo ve i svetenika iz Marenga. Doao je ranije.
Upozori me da ima najmanje tri etvrti sata hoda do crkve, koja je u samom
selu. Sinosmo. Pred zgradom je stajao svetenik sa dva ministranta. Jedan je
drao kadionicu i svetenik se sagnu prema njemu da podesi duinu srebrnog
lanca. Kada i mi donosmo, svetenik se uspravi. Oslovi me sa moj sine i izusti
nekoliko rei. Potom une, i ja ponoh za njim.
Odjednom primetih da su zavrtnji zavrnuti i da se u prostoriji nalaze etiri u crno
odevena oveka. U isto vreme upravnik mi rei da kola ekaju na putu i uh da
svetenik poinje s opelom. Sve je potom ilo vrlo brzo. Ljudi su prili kovegu
s pokrovom. Svetenik, njegovi pratioci, upravnik i ja izanosmo. Pred vratima se
nalazila neka gospona, koju nisam poznavao: Gospodin Merso -- ree
upravnik. Nisam uo gosponino ime, samo sam razumeo da je bolniarka
odrenena za pratnju. Bez osmeha, ona nakloni svoje duguljasto i koato lice.
Sklonili smo se da propustimo koveg. Krenuli smo za mrtvacem i izili iz
doma. Pred vratima su stajala kola. Lakovana, duguljasta i sjajna, podseala su
na pernicu. Pored njih su se nalazili redar pogrebnog zavoda, smeno odeven
oveuljak, i neki starac izvetaena dranja. Shvatio sam da je to gospodin
Perez. Imao je mek pusteni eir okrugle glave i iroka oboda (skinuo ga je kad
je koveg prolazio kroz vrata), odelo ije su se pantalone obavijale oko cipela i
manu od crnog tofa, i suvie malu za njegovu koulju s velikim belim
okovratnikom. Usne su mu podrhtavale ispod nosa punog crnih takica. Iz
njegove sede i tanke kose trale su neobine klempave i nepravilne ui, ija me
je kao krv crvena boja nasuprot bledom licu zapanjila. Nametenik pogrebnog
zavoda nam odredi mesta. Napred je iao svetenik, iza njega kola. Oko njih

etiri oveka. Za njima upravnik, ja i, zavravajui povorku, bolniarka u slubi
i gospodin Perez.
Na nebu je sunce ve uveliko sjalo. Poelo je da pritiskuje zemlju, vruina je
naglo rasla. Ne znam zato smo tako dugo ekali pre nego to smo krenuli. Bilo
mi je toplo u tamnom odelu. Oniski starac, koji je bio stavio eir, ponovo ga je
skinuo. Malo sam se okrenuo prema njemu i posmatrao ga dok mi je upravnik
govorio o njemu. Ree mi da su majka i gospodin Perez esto ili u etnju do
sela u pratnji bolniarke. Gledao sam prirodu oko sebe. Prolazei kroz redove
empresa, koji su vodili prema breuljcima sve do ivice horizonta, kroz ovu
crvenu i zelenu zemlju, pored retkih kua koje su se jasno ocrtavale --
razumevao sam majku. Vee je u ovom kraju moralo biti neki tuni odmor. Od
sunca koje je danas jako prilo podrhtavao je itav pejsa, tako da je i on
postajao neovean i sumoran.
Krenusmo. Primetih da Perez malo hramlje. Kola su se kretala sve bre i starac
je zaostajao. Jedan od onih koji su ili pored kola takone je bio zaostao i sada je
koraao uporedo sa mnom. Zaprepastila me brzina kojom je sunce odskoilo na
nebu. Primetio sam da su ve davno u polju zujali insekti i pucketala trava. Znoj
mi je oblio lice. Poto sam bio gologlav, hladio sam se maramicom. Nametenik
pogrebnog zavoda ree mi neto to nisam uo. U isto vreme brisao je lubanju
maramicom koju je drao u levoj ruci, podiui desnom rub kaketa. Rekoh mu:
Sta? On ponovi pokazujui na nebo: Ala pee. Rekoh: Da. Malo kasnije
me upita: To je vaa majka? Ponovo rekoh: Da. Je li stara? Odgovorih:
Pa tako, jer nisam znao tano njene godine. Potom uuta. Okrenuh se i spazih
starog Pereza pedesetak metara iza nas. Zurio je i mahao eirom u ruci.
Pogledah takone upravnika. Koraao je dostojanstveno, odmerenih pokreta.
Nekoliko kapi znoja blistalo mu je na elu, ali on ih nije brisao.
inilo mi se da pogrebna povorka neto bre odmie. Oko mene uvek isto
osvetljeno i suncem obasjano polje. Bletanje neba bilo je nepodnoljivo. Neko

vreme prolazili smo delom druma koji je nedavno bio popravljen. Asfalt se topio
na suncu. Noge su u njega upadale i ostavljale trag u njegovoj sjajnoj smesi.
Iznad kola koijaev eir kod kuvane koe kao da je bio umoen u ovo crno
blato. Oseao sam se skoro izgubljen izmenu plavog i vedrog neba i monotonije
ovih boja, lepljive crne boje naprslog asfalta, tamnocrnih odela i crno lakovanih
kola. Sve to, sunce, miris koe i konjske balege, miris laka i tamjana, umor od
besane noi -- mutilo mi je pogled i misli. Jo jednom sam se osvrnuo: uini mi
se da je Perez, izgubljen u izmaglici jare, vrlo daleko, a potom ga vie nisam
video. Oima sam ga traio i spazio kako je skrenuo s puta i udario preko polja.
Primetio sam takone da put ispred mene vijuga. Bilo mi je jasno da je Perez, koji
je dobro poznavao ovaj kraj, krenuo najkraim putem kako bi nas dostigao. Na
okuci nam se pridruio. Zatim smo ga opet izgubili. Ponovo je udario preko
polja, i tako nekoliko puta. Oseao sam kako mi krv bije u slepoonicama.
Posle toga sve se odigralo brzo, sigurno i prirodno, tako da se niega vie ne
seam. Samo jedne stvari: ulazei u selo, bolniarka iz pratnje me oslovi. Ree
mi: Ako ide polako, moe dobiti sunanicu; ako suvie uri, oznoji se i u
crkvi te uhvati groznica. Imala je neobian glas, melodian i drhtav, koji nije
odgovarao njenom licu. Bila je u pravu. Nije bilo drugog izlaza. Zadrao sam u
seanju jo nekoliko slika toga dana: Perezovo lice, na primer, kada nas je
poslednji put sustigao kraj sela. Od uzbunenja i bola blistale su mu na licu
krupne suze. Ali zbog toga su se zaustavljale. Sirile su se, stizale jedna drugu i
stvarale neku vrstu sjajne vodene povrine na izmuenom licu. Bilo je i drugih
slika: crkva i seljaci na plonicima, crveni zdravci na grobovima, Perezova
nesvestica (reklo bi se rastavljena lutka), kao krv crvena zemlja koja se kotrljala
po maminom kovegu, belo korenje koje se s njom mealo, zatim ljudi, glasovi,
selo, ekanje pred kafanom, neprestano brujanje motora i moja radost kad je
autobus uao u mlazeve alirske svetlosti i kad sam pomislio da u lei i spavati
dvanaest sati.

Download
Albert Kami Stranac

 

 

Your download will begin in a moment.
If it doesn't, click here to try again.

Share Albert Kami Stranac to:

Insert your wordpress URL:

example:

http://myblog.wordpress.com/
or
http://myblog.com/

Share Albert Kami Stranac as:

From:

To:

Share Albert Kami Stranac.

Enter two words as shown below. If you cannot read the words, click the refresh icon.

loading

Share Albert Kami Stranac as:

Copy html code above and paste to your web page.

loading