Poterba za snom i spavanjem

Potreba za spavanjem i snom
Sekspir je san nazvao balzamom due", a filosof Sopenhauer osetio ga je kao
privremeni danak smrti". Pesnik Siler je uzbueno rekao da su glad i ljubav osnovni
pokretai sveta. Pokazalo se, meutim, da je tiha snaga sna veomajaka.
Jednu treinu svog ivota ovek provede u spavanju, jer od 24 asa, koliko traje dan,
osam provede u krevetu. Spavanje je slatko okrepljen je", kako je rekao helenski tragiar
Euripid. Ali spavanje je i danguba", kao to bi primetio savremeni ovek. Pa ipak, ni
genijalni pronalaa Tomas Edison nije uspeo da iskoreni lou naviku" spa vanja, jer je san
jedini nain za efikasnu regeneraciju orga nizma i odmor mozga.
San oporavlja i lei. Pored svih ostalih lekova, san je osnovni stimulans za duevne
bolesti. Moda je san i neka vrsta droge i bekstvo od ivota i njegovih tegoba, povratak u
majino okrilje. Kod zdravih linosti zadatak sna je da odrava ivo bie", kako je zabeleio
jo drevni mislilac Aristotel.
Nedostatak spavanja moe da oteuje funkciju modane kore, nosioca viih mentalnih
sposobnosti miljenja, pamenja i mate. U svakom eksperimentu videlo se da posle prvih
24 sata nespavanja svi uesnici postaju ner vozni, imaju povean apetit, mnogima slabi sluh,
javlja se vrtoglavica, smanji se osetljivost za dodir, zatim se gubi pamenje i, na kraju,
poinju halucinacije. Zna se, meu tim, i to da lanovi sekte zenbudista mogu da meditiraju
bez napora po 5 dana i 5 noi.
Godine 1896. vren je ogled sa tri osobe i one nisu spavale 90 sati. Godine 1923. rekord
je bio 115 asova nespavanja. A 1964. godine amerika studentkinja Rendi Gardner ostala je
budna 252 asa. ak je i pomenuti doktor Klajtman uz ogroman napor, uspeo da ne spava
180 asova, ali su ga oi pekle i sve je video dvostruko.
Asistent dr Klajtmana, dr Vilijem Detent, psihijatar na Medicinskom fakultetu
Stenfordovog univerziteta u Kali forniji, napravio je jo jedan korak dalje. On je ispitanike
budio onog trenutka kad bi poinjao REM period. Ljudi su posle nekoliko dana pokazivali
vidne promene u ponaanju: mirni i tihi, postali su razdraljivi i svaalice. Iz toga se moe
pretpostaviti da je i sanjanje, kao i spavanje, neopho dna bioloka potreba.
U nameri da objasne neophodnost organizma za snom, raale su se razne teorije i
hipoteze. Jo u XIX veku francuski fiziolog Klod Bernar smatrao je da se san javlja zbog

---

slabljenja cirkulacije krvi u mozgu. Svajcarski naunik Eduard Klapared mislio je da je san
instinkt kojim se organizam spasava od iscrpljenosti.
Jedna teorija zastupa gledite da se u mozgu skupljaju tetni hemijski sastojci, kao neka
supstancija umora" i da to dovodi do pospanosti. Spavanje i san oslobaaju mozak ovih
hipnotika, koji se pojavljuju u krvi oveka, pa je stoga on umoran. Ovu teoriju je
demantovao ogled sovjetskog fiziologa Petra Kuzmia Anohina, sa dve odrasle bliznake koje
su imale zajedniki krvni a odvojeni nervni sistem. Devojice su spavale u razno vreme, jer
nisu znai, u pita nju hipnotoksini koji cirkuliu u krvi, ve je pre sam nervni sistem u
pitanju. Uporedo sa svim ovim istraivanjima nastaju i slobodnija tumaenja snova koja su
data u popularnim sanovnicima.
Nauka e, moda, u dogledno vreme izvriti, da ga nazovemo, hemijsko ienje" mozga
pomou nekih pilula ili injekcija, pa bi spavanje kao odmor, bar na dosadanji nain, postalo
izlino ili bi se makar njegovo vreme znatno skratio.

---